Medijacija je poseban oblik posredovanja kojim se osobama u konfliktu pomaže da postignu bolju koordinaciju svojih aktivnosti kako bi bili efikasniji u procesu donošenja najcelishodnijeg rešenja. Medijacija uključuje treću, neutralnu stranu, najčešće kvalifikovanu i osposobljenu osobu koja ima mogućnosti da pomogne osobama u konfliktu da dođu do novih informacija i uvida pomažući im, sa nepristrasnih pozicija, da poboljšaju svoje komunikacije u pravcu traženja povoljnih ishoda. U poslednje vreme koristi se i u sudskim sporovima.
Medijacija kao alternativan način rešavanja sudskih sporova
Postupak medijacije podrazumeva najmanje tri učesnika. Medijatora, odnosno posrednika, i najmanje dve suprostavljene strane. Medijatori su neutralani, i nepristrasani. Oni nemaju pravo da savetuju stranke, ne zalaze u pravna pitanja i čuvaju tajnost postupka.
Zašto odabrati medijaciju?
Prednost medijacije je što omogućava stranama u sukobu da reše svoje probleme na miroljubiv način koji zadovoljava njihove uzajamne potrebe. Medijacija ima veoma visoku stopu uspeha (80%-85%) zbog svoje strukture, rasporeda i dinamike koje nedostaju „običnim” pregovorima i postupcima za rešavanje sporova.
Oblasti pogodne za medijaciju:
Opšte građanski sporovi,
Krivičnopravni (Restorativna pravda),
Radni odnosi,
Porodični odnosi,
Sporovi u lokalnoj zajednici,
Upravni sporovi,
Privredni sporovi,
Vršnjačka medijacija,
Mirovni pregovori,
Diskriminacija...
Primena medijacije je pogodna u slučajevima kada postoji:
Trajni odnos između strana,
Emocionalna komponenta,
Poverljivost,
Uspostavljanje komunikacije,
Strane zavise jedno od drugog,
Potrebno brzo rešenje,
Strane žele da izbegnu formalan postupak,
Strane ne mogu same da reše problem,
Vođeni direktni pregovori,
Druga strana namerava da tuži...
Tekst 2
Tekst 3
Tekst 4
Tekst 5
Tekst 6
Tekst 7
Tekst 8
Tekst 9
